Neko shvatanje života

Možda ćete u startu postaviti pitanje: šta ona uopšte zna o životu sa 17 godina?!
Verovatno ste u pravu... zaista ne mogu da kažem da znam suštinu života i ono što ga čini takvim kakav jeste, ali situacije koje sam proživela naučile su me dosta toga i mogu da kažem da znam sadržinu ove još ne ispisane knjige.
Sedim i razmišljam o čemu da pišem s obzirom da dugo ništa nisam napisala i nemam nameru da sedim i pišem o garderobi koju sam nosila na prošlom slikanju ili da pišem o šminkanju kada to nije ono što mi prolazi kroz glavu.
Sedim i pišem iskreno zamišljajuci ovaj prazan prostor kao stranicu dnevnika na koju želim da stavim sve ono što mi se mota po glavi.

Pa da počnem ....

Razmišljala sam o tome sta je zapravo život, da li je sve već zapisano i da li se dogadja s razlogom ili kako neki kažu sami sebi krojimo sudbinu iz dana u dan. Ovo je veoma diskutabilno i teško za sagledati, ali ono što pokušavam da iskažem jeste poenta slobodnog mišljenja koje ja nikako ne mogu da iskažem iz meni nepoznatog razloga.
Poenta života je po nekima da nadju savršen posao, po nekima da nadju pravu ljubav, po nekima da imaju prave prijatelje.
Pa sad ja postavljam pitanje ... Nije li poenta života ostvariti sve to i na kraju zadržati sve to kao nešto najvrednije i biti srećan i ispunjen do kraja života???
Iskreno ljudi sebe smatraju najinteligentnijom vrstom na planeti, meni ipak delujemo nekako primitivno, težimo ka nekim nebitnim stvarima i zadovoljstvo nam pričinjavaju stvari koje to ne bi trebale da nam pričinjavaju zadovoljstvo.
Verovatno za neke ovo deluje kao random čavrljanje, ali za mene i nadam se za još neke ovo može da bude veoma ozbiljna tema...
U životu se svakog dana susrećemo sa novim preprekama i znam da je svaki dan novi izazov, bitno je imati sa kim podeliti svoje želje, žudnje i strahove.
Ljudi svakoga dana dolaze i odlaze iz vašeg života i to možda deluje obeshrabrujuće jer ako ste kao ja onda se i prebrzo vežete za ljude, ali nemojte da klonete duhom jer zapamtite da će oni bitni ostati u vašem životu bez obzira na dešavanja oko vas.
I ako je dosta ljudi meni bitnih otišlo iz mog života ostala je šačica onih koji me podržavaju i neizmerno vole kao i ja njih.
I to je ono bitno na kraju dana, tačno je da ja imam 17 godina i da je ovo sasvim random razgovor, ali mozda nam je svima potrebno da stavimo prst na čelo i da se zapitamo da li u svon životu zaista cenimo prave stvari!
Ako niste spremni da sebi postavite pitanje i da date sebi odgovor to je vaš problem, ali ako niste spremni na kompromis i trezveno razmišljanje ne možete sebe smatrati zrelom osobom ma koliko godina imali.
Ipak vaše akcije utiču na reakciju drugih ljudi, imajte to u vidu kada o nekome sudite, a ne poznajete ga ili ga isključujete iz života zbog nečega što on jeste. Razmislite o postupcima pre nego donesete konačnu odluku!!!

Sledeći post biće nešto zanimljiviji!!!

Autumn edition

Nisam želela da ovaj post započinjem depresivnim izvinjenjem zašto nisam pisala... Tako da neću to uraditi.

Ovaj post započeću tako što ću reci da je jesen!! Period najlepših bojaa, mirisa ... Sama pomisao na ovo godišnje doba mi daje neku blagu dozu euforije koju prati jaka inspiracija kako za fotografijom tako i za pisanjem.

Eto zato sam se napokon rešila da napisem nešto jer i onako smatram da ako ono o čemu pišem nema nikakvog smilsla ni ne treba da bude napisano. Par dana sam samo fotkala kako sebe tako i sve što se nalazi oko mene, a što mi je privuklo pažnju.
Dosadila sam i Bogu i ljudima mojim stalnim zanovetanjem oko toga kako moram naći odgovarajucu pozadinu, svetlo, garderobu...
Ali jednostavno to sam ja , dok ne dobijem ono što želim i što sam naumila ne odustajem!
I ako se u proteklih mesec ipo do dva i ne smejem baš često poslednjih 10-tak dana  sam
nadoknadila propušteno i zaboravila na stanje uma koje me je pratilo i neželjeno uticalo na sve oko mene.
Zato sam zelela da sa vama podelim srećne trenutke u proteklom periodu koje sam zabeležila kamerom. Smatram da je svaki dan povod za slavlje i radost pogotovo ako sebe okružite ljudima koji su uvek tu za vas, a ja imam neverovatnu sreću da su uz mene moje drugarice, roditelji, sestra i jedno posebno bice koje je sasvim slucajno ušlo u moj život, a ostavilo traga kao da je ceo život bilo tu.
To divno bice jeste moj decko koji uspe da me nasmeje i vrati u život čak i kada mi nije ni do čega. I smatram da nikad ne cenimo dovoljno stvari koje imamo, a trebali bismo da počnemo jer su toga vredne ... Da se vratimo mi na jesen, jesenje boje ... Nadam se da ćete uživati u fotografijama koje ću ubaciti bar mali delić onoga koliko ja uživam u njima dok ih gledam, prosto zrače pozitivnom energijom... Uživajte!




Svaka druga slika pokazuje koliko uživam kako u slikanju tako i u svemu što me okružuje, a sam pokazatelj za to jeste moj blesavi spontani smeh koji se vidi na većini slika.

I mi niske osobe volimo da napravimo dobru fotografiju prirode i zbog toga moramo da nalazimo razna sredstva s obzirom da nam fali jedno 15cm visine, ali ni to nas ne da obeshrabriti. U mom slučaju poslužila je klupa.

Spontana i meni jedna od najdražih slika ...

Sve je u oku posmatrača i to je sve što imam da dodam ovde.

Zagrljaj je jedino mesto u kome se osećam potpuno sigurno. Najjači zagrlji su oni najlepši, oni koji vas nateraju da zaboravite na sve ono što vas je do pre samo sekunde mučilo, potpuno se prepustite tom osećaju lagodnosti i spokoja i ne želite da prestane. To je ono što ja cenim kod zagrljaja!

Osmeh ... ima li potrebe da naglasim da je i ovaj spontan i da je nastao potpuno slučajno ? Nisam ni mislila.

 I za kraj ono o čemu sam pričala malopre ... Na kraju dana kada se svi zvukovi utišaju i kada ostanete načisto sami sa sobom, ono što vas je najviše usrećilo izlazi na površinu. U mom slučaju to je ovaj divni dečko na slici koji ne mora uopšte da se trudi, a uspe da izmami moj najlepši osmeh. Onaj iskreni i detinjasti osmeh koji ne može svako da izvuče od luckaste devojčice koja je zaboravila kako da se iskreno smeje, ipak on to uspe, a nije čak ni svestan toga ...

Vidimo se sledećeg puta !!!! ♥ ♥ ♥

Never enough of white color

Sumorni i sivi oblaci obeležili su proteklih par dana. Svi su nekako utučeni i bezvoljni pa sam rešila da vas sve malo oraspoložim postom sa veselim bojama i dosta zanimljivih stvari koje će vam bar malo skrenuti misli s onoga što se dešava napolju.

Da li je ikad dosta bele i crne boje ? Nikada! 

Slaže se bukvalno uz sve, nikada ne možete pogrešiti a što je najbolje to su boje koje pričaju jako dugu priču za koju niko ne mora da zna.

Kakvu priču pitate se ? 

Priču o vašem raspoloženju, o dešavanjima tokom dana, o sitnoj raspravi sa drugaricama ... 

I ako je vreme kakvo jeste i ako nismo svi raspoloženi kako treba odlučila sam da na ugovoreno slikanje sa drugaricom odem obučena u belo. 

Ne znam zašto ali i bez velikog truda fotografije su izgledale razdraganije i veselije.

Ipak se ispostavilo da bela boja čini čuda!

Smatram da vreme ne treba da utiče na vaše raspoloženje, kao ni razna dešavanja oko vas. Sami utičete na to kako ćete danas funkcionisati i kako ćete biti raspoloženi. Lično ja spadam u onu grupicu koja reaguje i na sasvim mali negativni komentar i automatski menjam svoje ponašanje za 360°.

 Ko sam onda ja da vam pričam o tome šta treba i šta ne ? 

I drugi tako lako utiču na mene znam da to ne valja i zato pokušavam drugima da solim pamet ... Mora i to neko.

Videćete već na fotografijama o čemu vam pričam...

Drugarica te slika dok pričaš, nenamerno zineš i automatski dobijaš profi sliku, jer ko će znati da ne glumiš neku manekenku i da nisi namerno zinula ? 

Niko. Tako sam i mislila!

Sat vremena pokušavaš da ispadneš dobro, slikaš se na prometnom mestu i povrh svega toga popela si se na neki deo mosta i iza tebe bukvalno nema ničega pa možeš lagano da pogineš, a dobrih slika ni na vidiku ... Prolazi slučajni prolaznik i biciklisti koji me gledaju s osmehom, smejem se i ja i eto dobre slike. Jako zanimljivo!

Bela kombinacija, crveni karmin i crveno cveće... Savršeno se uklopilo pa sam i tu morala da poziram malo.

Beli zid. Kliše ? Nikako ....
Kao što rekoh bele boje nikad dosta, i ako se kombinacija stopila sa belim zidom ovde na scenu stupaju crveni detalji koji dolaze do izražaja kao i hajlajt koji je jednostavno jedva dočekao da stane u kadar.

Malopre pričam o slikanju na zidu, o tome kako mogu poginuti.
Treba li da pominjem visinu ili se vidi ? Soliter ... skoro pa poslednji sprat
Rešila sam da se slikam i kao što rekoh za malo da poginem. Ne ne preuveličavam, ali bože moj sve zbog dobre slike ... Da li sam zadovoljna fotografijama ? Jesam
Da li sam živa? Koliko vidim jesam
I to je jedino bitno!!!

Holiday adventure

Sedim u dvorištu i razmišljam o čemu bih vam pisala, kroz glavu mi prolazi 1001 sitnica ali ni jedna nije dovoljno dobra ... E onda mi je sinula ideja da bih mogla da vam pričam o događaju u ovom malom gradu koji se praktikuje svake godine.
Događaj nazivaju "dani banice", sve u svemu liči na vašar na kome su izložena domaća jela žena koja se na kraju ocenjuju. Događaj je veoma veliki i dolaze ljudi i iz drugih država čisto da bi probali tradicionalna domaća jela.
Dosta informacija, da se vratimo na priču ....
Mesto na kome sam ja na "odmoru" nije puno udaljeno od mesta gde živim i zbog toga su drug i drugarica došli da me posete i da zajedno uživamo u čarima ovog malog gradića makar na samo jedan dan.
Sačekala sam ih ujutru na autobuskoj i ceo dan proveli smo uglavnom napolju u obilasku. Ubaciću slike da biste mogli da vidite koliko smo se zaista divno proveli.

Čini mi se da sam u prošlom postu pomenula kako mene raduju sitnice? Nešto o balonima ... Ma svi znamo o čemu se radi i čini mi se da je neko pročitao moj post i ja sam od druga na poklon dobila balon. Skakala sam id sreće kao malo dete (verovatno su ljudi mislili da nešto nije u redu sa mnom), ali dobro valjda je to cena koju morate da platite ako se radujete malim stvarima koje puno znače!!

U pozadini se vidi mali delić atmosfere koja je vladala proteklih par dana.

 Uvek se mora naći vremena za fotkanje na random klupicama koje daju inspiraciju za poziranje

 Kada se provodiš sa drugarima nije bitno ni vreme ni mesto, a pošto na vašaru nije bilo nekih atrakcija koje bi nam okupirale pažnju lutale smo ulicama i tražile adekvatno mesto za slikanje. Pošto nismo našle ništa posebno rešile smo da improvizujemo i same napravimo atmosferu za slikanje. Izgleda da je to bila dobra ideja i da se isplatila!

                      

Little holiday

Epa ovako, da vas uvedem u priču ...
Iz malog grada u kome živim otišla sam u drugi mali grad da odmorim od ovog prvog (suludo ali istinito). Znate onaj osecaj kada previše vremena provede na jednom mestu pa vam dosade ljudi, ulice, zvukovi koje čujete svaki dan? Upravo to se desilo meni pre manje od nedelju dana ... Nekako sam imala želju da pobegnem od svega (osim od roditelja, sestre, najj drugarica i dečka koji mi jako nedostaju i ako ih nisam vidla samo par dana) i da se malo opustim. Da vas ne zamaram pričom o tome kako se ja provodim slikala sam vam jednu dnevnu kombinaciju ili što bi na instagramu nazvali #ootd pa sam resila da vam ubacim par slika da bih i sa vama podelila srecu koju osećam kada dodjem u ovaj mali kraj. Znam da neki misle da je samo kliše govoriti ono: "srecu čine male stvari", ali zaista jeste tako i biće tako ako naučite da zaista spoznate pravu srecu, ne mislim na ono kada kupite nešto skupo pa svima pričate kako vas je to usrećilo i kako ste sada "srećni", to su ta sitna zadovoljstva koja se kupuju novcem. Ja sam mislila na ono kada vidite gomilu balona pa skačete od sreće kao malo dete (a inače imate 17 godina, idete u treći razred srednje škole i pravite budalu od sebe pred gomilom ljudi) ili kada naidjete na cvet prelepih boja pa zastanete i u čudu gledate u njega, kad gledate zalazak sunca, kad vas volja osoba zagrli, kad vam potpuni stranac da široki i iskreni osmeh .... mogla bih ovako do sutra ali mislim da sam vam stavila do znanja šta sam mislila. I ovo pišem u 08:00 na mobilnom telefonu, ležeći pored punjača na sred poda. Mogla sam da odložim pisanje ovoga za dan kada se budem vratila, ali sada imam inspiraciju kao i želju da objavim ovaj post i nadam se da uživate čitajući ga!!!

Osmeh je dovoljan pokazatelj da obična spontana slika na ulici može zračiti pozitivnom energijom (slika nije nista posebno ali iz nekog meni nepoznatog razloga morala sam da je ubacim u post).

Čini mi se da sam malopre pričala o balonima? I isto tako mislim da sam pominjala neku sedamnaestogodišnjakinju ? Hmm i mislila sam da ste svi predpostavili da sam to ja. Takva sam nekad ne umem da izrazim svoja osećanja na pravi način, a nekad preterujem u izražavanju istih ... Valjda su ljudi već navikli na to, a i ako nisu ... šta ja mogu, svetu se ne može ugoditi.

               Jeans/ farmerke: New Yorker
                Shoes/patike: Tref sport (Nike)
                 Shirt/majica: New Yorker 
             Sunglases/naočare: not brended